Psihologija u Srbiji: Sve što treba da znate pre upisa

Odlučiti se za studije psihologije često je poput putovanja u nepoznato. Sa jedne strane, privlači vas želja da razumete ljudski um i pomognete drugima. Sa druge strane, mnoštvo je pitanja: Kako izgleda prijemni? Da li je teško naći posao? Koji fakultet izabrati? Ovaj članak nastoji da rasvetli sve aspekte studiranja ove fascinantne nauke u Srbiji, na osnovu iskustava onih koji su već prošli ovaj put. Prikupili smo i anonimizovali brojne savete i dileme kako biste doneli najbolju odluku za sebe.

Prijemni ispit: Bitka na dva fronta

Prijemni ispit na državnim fakultetima obično se sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Ova kombinacija za mnoge predstavlja najveći izazov.

Za teorijski deo, ključno je temeljito savladati preporučenu literaturu. Nije dovoljno naučiti samo glavne koncepte. Pitanja često zalaze u detalje, fusnote ili primere iz knjige. Kako je jedan anonimni sagovornik rekao: "Na sitnicama se pada." Stoga, pristupite učenju sistematično, bez preskakanja delova. Pronalaženje testova iz prethodnih godina može biti od neprocenjive pomoći da steknete osećaj za tipove pitanja.

Test opšte informisanosti je, pak, druga priča. Ovde se ne može "naučiti" u klasičnom smislu. Zahtevan je širok opšti kulturni horizon. Pitanja mogu da se tiču politike, sporta, umetnosti, istorije, aktuelnih dešavanja, pa čak i popularne kulture. Kako jedan ispitanik ističe: "Bilo je pitanje o pesmi jedne poznate pevačice." Najbolja priprema je redovno praćenje vesti, čitanje i aktivno interesovanje za svet oko sebe. Ipak, važno je ostati opušten i odmoran - nervoza i pritisak mogu da poremete koncentraciju i da vam onemoguće da pokažete svoje znanje. Kao što neko savetuje: "Na mnogo će biti važnije da si opuštena i odmorna, pored znanja."

Pored znanja, tu je i sistem eliminacije i odabira odgovora čistom logikom, ali i određena doza sreće. "Budi u toku sa aktuelnim temama, bez velike presije," kaže jedan od saveta. I na kraju, ne treba zaboraviti na test inteligencije ili logičkog zaključivanja koji se polaže na nekim fakultetima. Za njega se možete pripremiti rešavajući različite tipove zadataka, ali i ovde je ključno ostanite mirni i ne zadržavajte se previše na teškim pitanjima.

Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu?

Jedno od glavnih pitanja je izbor fakulteta. Tradicionalno, najveća konkurencija je na Filozofskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu.

Opšte je mišljenje da nema drastične razlike u kvalitetu osnovnog obrazovanja. Oba fakulteta imaju izvrsne, prosečne i manje inspirativne profesore. Programi su slični, sa tradicionalnim, teorijski orijentisanim pristupom. Kako jedna ispitanica primećuje: "Na svakom imaš odlične profesore, prosečne i one ispod proseka."

Ipak, postoje određene nijanse. Beogradski fakultet se često pohvaljuje izuzetno jakim programom metodologije i statistike, što je od neprocenjive vrednosti za one koji žele da se bave istraživanjima. S druge strane, Novi Sad ima prednost u pripremi za akademsko pisanje i rad na engleskom jeziku, što se posebno ceni na master studijama. Za one koje zanima istraživačka psihologija, oba fakulteta nude dobre osnove, sa mogućnošću daljeg usavršavanja i u inostranstvu.

Fakultet u Nišu ima nešto manju konkurenciju, ali i kvalitet programa je na zavidnom nivou. Konačan izbor često se svodi na lične okolnosti, lokaciju i osećaj koji kandidat ima prema samom mestu studiranja.

Državni vs. Privatni fakulteti: Tradicija ili modernizam?

Pored državnih, psihologiju je moguće studirati i na privatnim fakultetima, poput Fakulteta za medije i komunikacije (Singidunum) ili Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu.

Državni fakulteti nose pečat tradicije, širokog akademskog znanja i društvenog prestiža. Međutim, programi mogu biti manje fleksibilni, sa manje praktičnog rada i zastarelim pristupom nekim oblastima. Prisustvo na vežbama je često obavezno, što otežava kombinovanje studija sa punim radnim vremenom.

Privatni fakulteti nude modernije programe, veći naglasak na praksu, fleksibilnije rasporede (često i online opcije), a ponekad i bolju opremljenost. Školarina je značajan trošak, ali su programi često koncipirani tako da budu primenjiviji na tržištu rada, npr. u oblasti poslovne psihologije. Važno je proveriti priznavanje diplome i ugled fakulteta kod poslodavaca u oblasti koja vas zanima.

Kao što jedna osoba sumira: "Filozofski fakultet ima bolju reputaciju... privatni imaju moderniju nastavu i više prakse."

Četiri godine studija: Šta vas zaista čeka?

Ako očekujete da ćete od prve godine analizirati snove ili voditi terapijske seanse, možda ćete biti razočarani. Osnovne studije psihologije pružaju široku, opštu osnovu.

Učićete o istoriji psihologije, biološkim osnovama ponašanja, kognitivnim procesima, razvojnoj, socijalnoj i diferencijalnoj psihologiji. Statistika i metodologija istraživanja su obavezni i za mnoge izazovni deo programa, ali su neophodni za razumevanje psihologije kao nauke. Pisanje seminarskih radova, učešće u istraživanjima i prezentacije pred grupom su deo svakodnevice. Kroz sve to, važno je pronaći oblast koja vas najviše privlači - klinička, radna, školska, istraživačka psihologija - kako biste se na masteru ili kroz dodatne edukacije usmerili upravo na nju.

Specijalizacije i master studije: Kuda dalje?

Na kraju osnovnih studija (ili na masteru, zavisi od programa) biraćete modul ili smer. Glavni pravci su obično klinička psihologija, psihologija rada i organizacije, i psihologija obrazovanja.

• Klinička psihologija vodi ka radu sa pojedincima i grupama u zdravstvenim ustanovama, ali za samostalni psihoterapijski rad neophodna je dodatna, dugotrajna i skupa edukacija u nekom od psihoterapijskih pravaca (geštalt, psihoanaliza, kognitivno-bihejvioralna terapija itd.).
• Psihologija rada i organizacije najčešće vodi ka karijeri u sektoru ljudskih resursa (HR) u kompanijama. Ovo je oblast sa, po mnogima, najboljim izgledima za brzo zapošljavanje i finansijsku stabilnost.
• Psihologija obrazovanja priprema za rad u školskim sistemima, ali perspektive u državnim ustanovama mogu biti ograničene bez veza.

Važno je znati da se specijalizacijom na jednom smeru ne zatvaraju vrata drugim oblastima. Psiholog sa kliničkog smera može uspešno da radi u HR-u, i obrnuto.

Zapošljavanje: Mito o "debeloj vezi" i realne mogućnosti

Ovo je verovatno najkontroverznija tema. Iskustva su krajnje podeljena, što u velikoj meri zavisi od geografske lokacije i željene oblasti rada.

Za državne institucije (škole, domovi zdravlja, bolnice) većina glasova je pesimistična. Mnogi navode da je teško naći posao bez veze ili novca, opisujući frustrirajuće iskustvo sa neodgovaranjem na prijave ili čak traženjem mita za zaposlenje. "Svi koji su imali vezu, novac, sada rade, a ja i dalje tapkam u mestu," izjavljuje jedan anonimni sagovornik.

Međutim, potpuno drugačija slika se nameće kada je reč o privatnom sektoru, posebno velikim kompanijama i sektoru ljudskih resursa. Ovde se, prema iskustvima mnogih, zapošljava relativno lako, na osnovu znanja i kompetencija. "Sve moje kolege sa smera su jako brzo našle posao u HR sektoru," kaže jedna osoba. Pozicije poput regrutera, trenera ili specijaliste za razvoj zaposlenih su često otvorene za psihologe. Ovaj put zahteva aktívno praćenje oglasa, dobar LinkedIn profil i spremnost za početak na juniorskim pozicijama.

Treći put je samostalni rad ili privatna praksa. Ovo je dugoročan cilj za mnoge, posebno one orijentisane na psihoterapiju, ali zahteva ogromno ulaganje u dodatnu edukaciju, sticanje iskustva i izgradnju klijentele.

Da li upisati psihologiju ako sam završio/la drugi fakultet?

Ovo je česta dilema. Ako već imate diplomu sa državnog fakulteta, drugi put ne možete biti na budžetu (osim u izuzetnim slučajevima). Međutim, upis je moguć, čak i bez prijemnog, kao samofinansirajući student.

Mnogi koji razmišljaju o ovom koraku žele da se bave psihoterapijom. U tom slučaju, često je pametnije i brže upisati direktno edukaciju za psihoterapiju, uz paralelno polaganje propedevtike (osnovnih predmeta iz psihologije za ne-psihologe), nego počinjati četvorogodišnje studije ispočetka. Kako jedna iskusna osoba savetuje: "Dugoročno gledano, to će te mnogo više koštati - to su 4 godine više koje ćeš provesti kao student bez posla i prihoda."

Ključni saveti za buduće studente

1. Istražite što više. Pročitajte forume, razgovarajte sa studentima i psiholozima, posetite fakultete. Nemojte se voditi samo idealizovanom slikom o poslu.
2. Budite realni u očekivanjima. Studije su zahtevne i teorijske. Posao u državnoj ustanovi nije lako dobiti. Privatni sektor nudi druge mogućnosti.
3. Razmislite o svojim finansijama. Da li možete da priuštite samofinansiranje ili privatni fakultet? Da li ste spremni na dodatne troškove edukacije?
4. Ne žurite. Ako ne upadnete iz prve, iskoristite godinu za usavršavanje jezika, volontiranje ili razmišljanje. Mnogi uspešni psiholozi nisu upisali iz prve.
5. Gledajte šire od kliničke psihologije. Oblast je mnogo šira. Istraživačka psihologija, UX istraživanja, organizacioni konsalting - sve su to perspektivni pravci.
6. Ne odustajte zbog tuđih negativnih iskustava. Svako ima svoju priču. Vaš uspeh zavisi od vaše upornosti, znanja, prilagodljivosti i